Holesterol i trigliceridi su vrste masti – lipida i neizostavni su dio analize krvi. Rade se preko standardne biohemijske laboratorije uzimanjem krvi iz vene. Njihova povišena vrednost je posebno važna ako ste pušač, gojazni ste, bolujete od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa itd.
Šta je to holesterol?
Holesterol je sastavni deo svake naše ćelije. Važan je jer učestvuje u mnogim procesima u organizmu, kao što su varenje, stvaranje vitamina D i stvaranje hormona. Ali ako ga ima više nego što treba, postaje opasan. U našem organizmu ga stvara jetra, ali ga i preuzimamo iz hrane koju konzumiramo. Kad radimo analize obično tražimo ukupan holesterol, LDL i HDL holesterol.
Šta su LDL i HDL holesterol?
LDL i HDL su lipoproteini i predstavljaju zapravo kombinaciju lipida (masnoća) i proteina. Da bi se masnoće u ovom slučaju holesterol prenosili kroz organizam putem krvi, moraju da budu vezani za proteine koji im služe kao nosači.
1. LDL predstavlja lipoprotein niske gustine ili poznatiji kao loš holesterol.
Njegova uloga je da prenosi holesterol od jetre do perifernih tkiva gde će se njegovim razlaganjem taj holesterol iskoristiti za mnoge bitne procese.
Kad je LDL visok u krvi, onda se on ugrađuje u zid krvnih sudova i dovodi do ateroskleroze, tj stvaranja plakova koji sužavaju lumen krvnog suda, a mogu i skroz da ga blokiraju.
Ako ateroskleroza zahvati koronarne arterije koje snadbjevaju srce onda može doći do angine pektoris, posljedično i do infarkta srca, kao i do cerebrovaskularnih bolesti gde ateroskleroza zahvata krvne sudove mozga, pa može doći do moždanog udara..
2. HDL ili lipoprotein visoke gustine je poznatiji kao dobar.
Njegova je uloga da prenosi holesterol koji se akumulirao u tkivima natrag do jetre gde će se razgraditi i ukloniti. Pored ovih vrijednosti, bitan je i odnos između pojedinih frakcija holesterola. Ti odnosi zapravo predstavlju aterogene indekse kojim možemo da procijenimo rizik od nekih neželjenih događaja kao što su infarkt i moždanog udarra.
Šta su to trigliceridi?
Trigliceridi takođe predstavljaju vrstu masnoće a njihova uloga je drugačija od uloge koju ima holesterol. Sve kalorije koje unesemo hranom, a ne iskoristimo ili žargonski rečeno ne sagorimo, se pretvaraju u trigliceride i skladište se u masnim ćelijama. Pod uticajem hormona one se oslobađaju iz ćelija i pretvaraju u energiju. Kad jedemo mnogo više nego što treba i ne uspijemo da sagorimo te kalorije, nivo triglicerida postaje povišen. Trigliceridi su obično visoki ako se unose više ugljeni hidrati.
Koje su normalne a koje povišene vrijednosti holesterola i triglicerida?
Holesterol i trigliceridi, u zavisnosti od laboratorije mogu da imaju različite vrednosti ali okvirno su sledeće:
Pomenuli bismo i aterogene indekse (indeks ateroskleroze) koji zapravo predstavljaju odnose između određenih frakcija holesterola.
Tu bismo izdvojili odnos između ukupnog holesterola i HDL holesterol a gde je poželjno da on bude do 4,5. Takođe je bitan odnos između LDL i HDL holesterola i tu je poželjno da bude do 3,0.
Naglašavamo da vrijednosti mogu da variraju od laboratorije do laboratorije.
Mogu da se tumače samo od strane ljekara i terapiju ne smijete da započinjete sami.
Izvor:
Savetetilekara.rs/mojdoktor.ba
