Bosna i Hercegovina se suočava sa epidemijskim rastom kardiovaskularnih oboljenja, među najvećim u evropskim zemljama. U posljednjih pedeset godina u BiH je došlo do trostrukog povećanja oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, sa incidencom od 15.000 oboljelih na 100.000 stanovnika, a nažalost, infarkti “kose” tridesetogodišnjake, pa i mlađe. Prema riječima prof. dr. Mirsada Kacile, šefa Instituta za srce Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, više od 50 odsto svih smrtnih slučajeva u BiH uzrokovano je kardiovaskularnim oboljenjima.
Koliko godišnje uradite operacija srca na Klinici za kardiohirurgiju u okviru Instituta za srce KCU Sarajevo?
Godišnje uradimo oko 700 intervencija na srcu, od čega je 350 operacija na otvorenom srcu, a ostalo su intervencije ugradnje pejsmejkera i defibrilatora. Osim hirurških intervencija na srcu i elektrostimulacija, radimo i 1.300 do 1.400 kateterizacija srca sa implentacijama ili bez implantacija stentova, na mjestima začepljenja krvnih sudova srca. Takođe, se radi i projekat “zlatnog sata”, koji omogućava intervenciju unutar optimalnog vremena za sve pacijente u toku infarkta, odnosno akutnog koronarnog sindroma. Dokazano je da se na taj način može daleko najbolje pomoći pacijentu i smanjiti njegov invaliditet.
Kolike su liste čekanja na operacije srca i koliko pacijenti u prosjeku čekaju na intervencije?
Liste čekanja na operacije srca su i dalje jako velike i predstavljaju hronični problem na koji mi ukazujemo već godinama. Na operacije srca trenutno čeka 200 pacijenata, što je jako puno. Po mom mišljenju te liste ne bi trebale uopšte postojati. Naš tim je spreman da uradi sve opercije, tako da liste čekanja uopšte nema. Međutim, Federalno ministarstvo zdravstva i Federalni zavod zdravstvenog osiguranja, uključujući i menadžment KCUS, očigledno nisu u mogućnosti da obezbjede dovoljno sredstava za veći broj intervencija, tako da su te liste čekanja i dalje prisutne. Oni izdvajaju novac za 300 operacija, a nama je objektivno potrebno za nekih 700 do 800 godišnje. Tako da će te liste biti sve veće i veće, jer 50 odsto naše populacije ima problem sa kardiovaskularnim bolestima.
Da li je zbog toga povećana smrtnost od kardiovaskularnih bolesti među pacijentima?
Nije, jer nastojimo da hitne pacijente operišemo odmah, a ostali čekaju i do godinu dana na zahvat. Kad je u pitanju smrtnost tokom operativnih zahvata, mi i dalje držimo zlatni standard, jer je procenat smrtnosti kod svih operisanih ispod 3 odsto. Drago nam je da jednu ovako vrhunsku hirurgiju možemo držati na tom nivou. Međutim, isto tako upozoravam da ako potraje ovakav način rezonovanja nadležnih u vlasti, kad je u pitanju finansiranje kardiohirurških usluga, sigurno ćemo morati izbacivati neke od njih, jer nećemo moći odgovoriti svim zahtjevima.
Riziko faktori za nastanak kardiovaskularnih oboljenja odavno su poznati, pa ipak na operacijama sve više imate pacijenata u zapuštenim stadijima bolesti. Koliko to košta kardiohirurgiju i zdravstvo uopšte?
Tačno je, dolaze nam pacijenti u jako zapuštenim stadijima bolesti. To je ono što što naše zdravstvo košta jako puno. Jer, uraditi jednu operaciju srca pacijentu koji dolazi kod nas u terminalnom stadiju i pacijentu koji se javi na vrijeme, su dvije različite stvari. Jedna najjednostavnija opercija na srcu košta 10.000 KM. A da se provodi program prevencije, vjerovatno bi se oboljevanje i smrtnost stanovništva smanjila sa sadašnjih 50 na 20 odsto i riziko faktori bili svedeni na jedan prihvatljiv nivo, da ne govorim kolike bi to donijelo finansijske uštede u zdravstvu. Program prevencije kardiovaskularnih oboljenja ujedno je i vodilja za liječenje ovih oboljenja u razvijenim zemaljama zapadne Evrope.
Zbog čega se u BiH, prema vašem mišljenju, ne provodi organizovani program prevencije kardiovaskularnih oboljenja?
Organizovani program prevencije kardiovaskularnih oboljenja ne provodi se u BiH zato što niko ne želi da to prepozna kao vrlo bitnu stavku, zato što se te silne političke trgovine vode u svakom segmentu, pa nažalost i u zdravstvu. Nemam ništa protiv toga lično, ali da je daleko od pacijenta. Nažalost, ljudi koje donose odluke na određenim pozicijama u vlasti nisu ni svjesni koliko to reperkusija ima na pružanje usluga pacijentima u kardiohirurgiji. Ali, ubijeđen sam da ovakva stagnacija neće moći potrajati dugo, kazao je prof. dr. Mirsad Kacila.
www.news-blic.com/(Irena Vasić-Dobrić)
